Института за повртарство Смедеревска Паланка, је у сарадњи са нашим Истраживачко-развојним институтом Тамиш и осталим партнерима, ПССС Смедерево, ПССС Пожаревац, ПССС Младеновац и ПССС Крушевац реализовао пројекат: “Савремена производња расада поврћа као услов одрживе производње поврћа у Републици Србији“.
Установљено је да су улагања у рану производњу парадајза у пластеницима са додатним загревањем најоправданија. Ранијим доспевањем на тржиште, производи у условима смањене понуде могу да постигну више цене у случају да тражња није на неки начин ограничена. Између три начина узгајања парадајза у заштићеном простору, највећи коефицијент економичности (2.42) остварен је у случају да парадајз сазрева у периоду април-мај, када су цене по јединици производа изразито високе. Исто тако, и стопа рентабилности је највећа код оваквог приступа. Према стопи рентабилности на сваких уложених 100 евра у производњу могуће је остварити добит од 58.68 евра. Тако је у поменутој ситуацији добит и више него двоструко већа у односу на остале две варијанте гајења парадајза (без догревања или са догревањем за каснојесењу производњу).
Код паприке је констатовано да упркос повећаних инвестиција, већу стопу рентабилности (41,37 евра добити на уложених 100 евра) могуће је остварити у производњи паприке на отвореном пољу. Разлог томе је пре свега навика потрошача да већу количину паприке набавља крајем лета и почетком јесени, док су цене паприке крајем пролећа и почетком лета иако високе, знатно ниже у односу на очекиване, пре свега због слабије тражње, тако да није могуће остварити већу добит гајењем паприке у заштићеном простору у поменутом периоду а да се при том успешно покрију трошкови додатног загревања.
На крају, кроз вегетационе огледе је утврђено да је расад паприке и парадајза најбоље реаговао на супстрате који се састоје од 50-60% компоста, до 30% глистењака и 10-20% зеолита. Расад паприке и парадајза произведен на поменутој смеши имао је већу висину и масу у односу на све остале укључујући и комерцијални супстрат. Смеше компоста са додатим глистењаком су такође показале боље резултате од комерцијалних супстрата код парадајза али је код паприке уочен слабији резултат који је вероватно условљен већом електропроводљивошћу тј. вишим садржајем соли. Тресет као условно необновљива сировина успешно се може заменити различитим компостима макар у количини од 50% поправљајући особине неоплемењених тресета везане за низак садржај главних макрохранива.
