Jedno od osnovih pravila rezidbe kod mladih voćaka jeste da ona ne sme biti jaka, jer u tom slučaju odlažemo rodnost odnosno ulazak u punu rodnost, a potenciramo vegetativni razvoj. Poboljšana piramidalna kruna je uzgojni oblik koji odgovara savremenom načinu gajenja višnje, gustoj sadnji, visokom rodnom potencijalu i kvalitetu plodova, a ujedno pruža lako izvođenje berbe, zaštite i rezidbe kao i adekvatnu osvetljenost svih delova krune. Sam princip formiranja ove krune je sličan formiranju i kod drugih koštičavih voćnih vrsta, sa par specifičnosti i razlika. Ramenih grana ima nešto više i nalaze se na manjem rastojanju s obzirom na manju bujnost višnje ukoliko se radi o Oblačinskoj višnji na sopstvenom korenu. Da bismo obezbedili mogućnost izvođena mehanizovane berbe kombajnom, moramo formirati više deblo, najmanje 80 cm visine.
Rezidba u prvoj godini obavlja se u rano proleće tako što vrši prekraćivanje sadnica višnje na 100 cm visine od zemljine površine, jer želimo da dobijemo prvi sprat ramenih grana na 80 – 100 cm visine.
Nakon prekraćivanja vršimo uklanjanje svakog prirasta i pupoljka koji se nalazi ispod visine od 80 cm. Vršni pupoljak će prvi krenuti i on nam obezbeđuje vodilicu, odnosno produžnicu, ispod njega uklanjamo 2-3 pupoljka, a ispod te zone odabiramo 3-4 zdrava pupoljka koji će formirati mladare odnosno prvu seriju ramenih grana.
Na taj način obezbeđujemo formiranje mladara sa otvorenim uglom grananja, tako da povijanje može i da izostane. Ukoliko na sadnici ima prevremenih grana u zoni iznad 80 cm, onda vršimo njihovu proredu pri čemu uklanjamo slabije razvijene i one sa lošom pozicijom i ostavljamo 3-4 grane koje će služiti kao prvi sprat ramenih grana.
Ukoliko postoje prevremen grane njih treba prekratiti na dužinu od 40 cm na bočni pupoljak. U toku vegetacije, uklanjamo sve izbojke sa debla. Krajem maja početkom juna meseca, kada mladari dostignu dužinu od 15-20 cm neophodno je vršiti njihovo razvođenje, odnosno povijanje. U tu svrhu se najčešće koriste čačkalice gde se jedan vrh ubode u stožinu (stablo), a drugi u mladar koji blago povijamo. Zbog prirasta koji imaju mladari koji uzima vertikalni položaj ovu radnju vršimo nekoliko puta u toku vegetacije do početka jula meseca kada i prestaje porast mladara.
U narednim ponavljanjima povijanja grana više ne koristimo čačkalice one u tom trenutku nemaju više ulogu, već povijanje prirasta radimo vezivima. Poželjno je da ovaj ugao bude oko 50 ° do 60 ° u odnosu na centralnu vođicu, s tim što naredne spratove ramenih grana razvodimo pod još većim uglom, zbog uspostavljanja adekvatne osvetljenosti svih delova krune i vegetatitvnog balansa voćki. Što vertikalniji porast vodilice se obezbeđuje vezivanjem iste za patrljak ili primenom pomagala u vidu kratkih štapova ili letvica.
Rezidba u drugoj godini se nastavlja na formiranje uzgojnog oblika iz prve godine. Letorasti, odnosno buduće ramene grane iz prve vegetacije se prekraćuju na 40 cm dužine na bočne pupoljke, a iz njih se u toku vegetacije razvijaju prve serije sekundarnih grana. Vodilicu prekraćujemo na 60-70 cm centimetara visine od poslednje ramene grane iz prvog sprata. Time potenciramo razvoj pupoljaka sa na vodilici na visini od 30 – 50 cm iznad prethodne serije ramenih grana gde ostavljamo tri mladara, jedan za produžnicu i dva za novu seriju ramenih grana. Sprečavamo razvoj samo par pupoljaka u vrhu vodilice. Ovo prekraćivanje smo takođe mogli izvršiti zelenom rezidbom prethodne godine ukoliko je produžnica dostigla dovoljnu visinu i dovoljno sazrela čime bismo dobili prevremene grane u toku te vegetacije odnosno drugu seriju ramenih grana. Dve ramene grane sa dobrim uglom grananja i dobre razvijenosti, a ostale uklanjamo zelenom rezidbom tako da one budu na razmaku 25-30 cm, pri čemu takođe vršimo izolaciju produžnice. Tu novu seriju ramenih grana takođe razvodimo i povijamo kao i prethodnu seriju ramenih grana, s tim što ne moramo povijati svaku jer se višnja vrlo dobro grana formirajući otvorene uglove grananja. Uglova grananja od 70 ° do 90 °.
U trećoj godini formiramo treći sprat ramenih grana, sekundarne grane na drugom spratu skeletnih grana, a tercijarne na prvom spratu sekundarnih grana. Produžnicu prekraćujemo na 50-60 cm visine. Na ovom spratu ostavljamo 2 ramene grane, uz primenu zelene konturne rezidbe kao i prethodnoj godini. Vršimo proredu rodnih grana na prvom spratu ramenih grana, i uklanjamo sve one koje vertikalnog položaja, ili rastu ka unutrašnjosti. Ramene grane drugog sprata ne smemo jako prekratiti da ne bismo doprineli zagušivanju krune.
Rezidbom u četvrtoj godini se formira i poslednji četvrti sprat ramenih grana, sa ukupnim brojem od 7-9 ramenih grana. Produžnicu prekraćujemo na 50 cm visine. Primenjujemo iste principe zelene rezidbe kao i prethodnih godina, i iste principe rezidbe koje smo vršili na prethodnim serijama ramenih grana. Uklanjamo vodopije, grane koje se ukrštaju, poklapaju i zagušuju krunu čime obezbeđujemo bolju osvetljenost roda i diferenciranje pupoljaka za rod naredne godine koji polako se približava i punoj rodnosti.
Rezidba kojom formiramo uzgojni oblik se u petoj godini završava. Možemo ukloniti produžnicu iznad poslednje ramene grane četvrtog sprata čime obezbeđujemo bolju osvetljenost unutrašnjosti krune. Takođe se vrši izbor i proređivanje rodnih grana na skeletnim granama, uklanjaju se suvišne, izrođene, suve ili polomljene grane. Odstranjuju se i suviše niske grane da nebi smetale pri obradi i održavanju zemljišta kao i mehanizovanoj berbi.
Višnja ima slabije izraženu apikalnu dominaciju i odlikuje se odličnim grananjem. Rađa na dugim i kratkim grančicama kao i na majskim buketićima. U zavisnosti od tipa rađanja menja se i način rezidbe višnje u punoj rodnosti. Zapravo sorte koje plodonose primarno na dugim rodnim granama sklone su ogoljavanju unutrašnjosti krune i premeštanja rodnosti na periferiju. Kada se radi o Oblčinskoj višnji ona rađa podjednako i na majskim buketićima i na dugim rodnim granama. Što joj obezbeđuje formiranje rodnih grana u svim delovima krune, a samim tim dolazi do zasene i jako visokog prinosa što negativno utiče na kvalitet ploda i njegovu krupnoću.
Zbog toga ona zahteva intezivnu rezidbu radi dobijanja ploda boljeg kvaliteta. Orezivanje višanja u rodu, uglavnom se svodi na proređivanje krune, uklanjanje polomljenih, suvih, i bolesnih grana. Takođe uklanjaju se suviše niske grane koje smetaju obradi, a i skraćuju se one grane koje idu u međuredno rastojanje i smetaju kretanje mehanizacije. Proređivanje krune se vrši ili skidanjem čitavih sekundarnih grana ili samo njihovih vršnih delova i prevođenje na bočne slabije priraste. Tako se ujedno višnja podmlađuje što je neophodno s obzirom da ona rađa uglavnom na jednogodišnjim grančicama pa je neophodno da ih ima više. Ovakom rezidbom pored podmlađivanja ujedno se i sprečava ogoljavanje grana u unutrašnjosti krune i premeštanje roda na periferiju krune. Podmlađivanjem krune višnje rodnost se znatno povećava, a proređivanjem se ujedno vrši i prosvetljavanje krune čime se dobija ujednačen kvalitet plodova na čitavom stablu i jednovremeno sazrevanje.